Asrovi biseri - broj 35

Svevišnji Allah rekao je: „I ne služite se zakletvama svojim zato da biste jedni druge varali, da se ne bi pokliznula noga koja čvrsto stoji, i da ne biste nesreću iskusili zato što ste od Allahova puta odvraćali; a patnja velika vas još čeka.“ (Prijevod značenja En-Nahl, 94.) 
 

Iz Poslanikove upute 

Džabir b. Abdullah, radijallahu 'anhuma, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao: „Niko od vas neće se zakleti lažno kod ovoga moga minbera, pa, makar i za zeleni misvak, a da time neće sebi pripremiti mjesto u Vatri!“ Ili je rekao: „... a da mu Vatra nije obavezna!“ (Muvetta, 2/31, Ebu Davud, 4623. Šejh Albani, rahmetullahi 'alejh, hadis je ocijenio vjerodostojnim) 

Kako se zaklinjao Poslanik 

Ebu Se'id el-Hudri, radijallahu 'anh, rekao je: „Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kada bi bio primoran da se zaklete, zaklinjao bi se riječima: 'Tako mi Onoga u čijoj je ruci Ebul-Kasimova duša!'“ (Ebu Davud, 3264. hadis je dobar) Ibnu Omer, radijallahu anh, rekao je: „Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, zaklinjao bi se riječima: 'Tako mi Onoga Koji okreće ljudska srca!'“ (Buharija, 6628.) 
 

Iz mudrosti Selefa 

Alija b. Ebi Talib, radijallahu 'anh, rekao je: „Kazna za grijehe je klonulost u ibadetu, tjeskoban život i manjkavost u slasti!“ Upitan je: „Kako manjkavost u slastima?“ Odgovorio je:

„Nikada neće zadovoljiti svoju strast na dozvoljen način, a da nakon toga neće doživjeti nešto što će mu tu slast ogorčiti!“ 

Pogubnost nepotrebnog govora 

Imam En-Newewi, rahimehullahu te'ala, u „Rijadus-salihinu“ pod poglavljem „Zabranjenost ogovaranja“ kaže: „Neophodno je da svaki punoljetan insan čuva svoj jezik od svakog govora izuzev govora u kojem je korist vidljiva. Ukoliko korist upotrebe govora i njegova ostavljanja bude jednaka, tada je sunnet ustezanje od govora, jer ponekad dozvoljeni govor odvede do zabranjenog ili pokuđenog govora. To je mnogo prisutno, a spasu ništa nije ravno.“ (Rijadus-salihin, 543.)