Kašnjenje na džumu

Es-Selamu alejkum! Zakasnio sam na prošlu džumu i stigao sam kad je imam već završio hutbu. Da li je moja džuma potpuna?

Prisustvovanje hutbi je vadžib svakom muslimanu koji je dužan klanjati džuma-namaz, na što upućuju riječi Uzvišenog: ''O vjernici, kada se u petak na molitvu pozovete, kupoprodaju ostavite i pođite da zikrullah obavite (hutbu i namaz), to vam je bolje, neka znate.“ (Prijevod značenja El-Džumu'a, 9) Dakle, ako si iz opravdanog razloga zakasnio na hutbu, nisi grješan, a u protivnom si grješan zbog ostavljanja vadžiba. Stoga, ako si iz neopravdanih razloga zakasnio na džumu, nema sumnje da ti džuma nije potpuna, štaviše upitno je da li ti je džuma uopće ispravna, tj. da li si prispio na džuma-namaz. Učenjaci imaju tri mišljenja u vezi sa uvjetima prispijevanja na džuma-namaz, odnosno šta je najmanje što čovjek mora obaviti da bi mu džuma bila ispravna. 

●  Prvo mišljenje je da džuma-namaz nije ispravan onome ko nije prispio na bilo koji dio hutbe. Ovo mišljenje pripisuju Omeru, radijallahu anhu, učenjaku Ibnul-Hattabu, Mudžahidu, 'Ata'u, Tavusu i Mekhulu (El-Havil-kebir, 3/50, El-Mugni, 2/158, i El-Medžmu', 4/558), a kao dokaz navode ajet: ''O vjernici, kada se u petak na molitvu pozovete, kupoprodaju ostavite i pođite da zikrullah obavite (hutbu i namaz), to vam je bolje, neka znate.“ (Prijevod značenja El-Džumu'a, 9) Također, svoj stav argumentiraju idžm'aom (konsenzusom) učenjaka da ako imam ne bi održao hutbu, da trebaju klanjati četiri rekata podne-namaza, što upućuje da je hutba dio džuma-namaza. Međutim, i jedan i drugi dokaz padaju pred jasnim hadisom po ovom pitanju. 

●  Drugo mišljenje je da ko prispije na bilo koji dio džuma-namaza, prispio je na džumu. Ovo je stav Ebu Hanife i Ebu Jusufa (Šerh Fethil-kadir, 1/419, Tebjinul-hakaik, 1/222, i El-Lubabu, 1/114), a dokaz im je da džuma-namaz ima dva rekata u džematu, pa ko prispije na bilo koji dio namaza, na njemu je da upotpuni ono što je preostalo, na što upućuje hadis muttefekun alejhi (Buharija, 636, i Muslim, 602): ''Na ono što pristignete, klanjajte (u džematu za imamom), a ono što propustite, upotpunite.'' 

●  Treće mišljenje je da onaj ko prispije na drugi rekat džuma-namaza (odnosno priključi se namazu prije negoli se imam digne sa ruku'a na drugom rekatu), prispio je na džumu i ima nagradu džume, tj. na njemu je da nakon što imam preda selam, upotpuni džumu sa još jednim rekatom. A ako ne prispije na drugi rekat za imamom, treba nakon što imam preda selam upotpuniti namaz sa četiri rekata koji predstavljaju podne-namaz. Ovo je stav svih ostalih učenjaka iz reda ashaba, tabiina, trojice imama mezheba: Malika, Šafije i Ahmeda, također Zuhrija, Evzaija, Sevrija i Ebu Sevra, kao i Šejbanija i Zufera od hanefija. Dokaz im je hadis muttefukun alejhi (Buharija, 580, i Muslim, 1401) od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ''Ko pristigne na jedan rekat nekog namaza, pristigao je na namaz.“ Također, hadis od Ibn Omera, radijallahu anhuma, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ''Ko pristigne na jedan rekat džuma-namaza ili nekog drugog namaza, neka doda (doklanja) još jedan rekat i namaz mu je potpun.“ (Bilježe ga Ibn Madže, 1123, Nesai, 1/274, i Darekutni, 1/12) Oko vjerodostojnosti ovog hadisa postoji razilaženje među muhaddisima, a ispravno je da je ravija ovog hadisa Bekija ibn Velid pogriješio i u lancu prenosilaca i u tekstu hadisa te da je dodatak ''...džuma-namaza...“ slab, na što je upozorio Ebu Hatim ('Ilelul-hadis, 1/172, broj 491). 

U svakom slučaju, prvi hadis jasno ukazuje na ispravnost ovog mišljenja. Prema tome, na osnovu ovog smatra se da si prispio na džuma-namaz i da ti je džuma ispravna. Ve billahi tevfik!